Svedoci smo višedecenijskog uticaja zapadne kulture, na modne trendove svuda u svetu. Holivud, Milano, Pariz, London, diktiraju šta će biti in, a šta aut i na improvizovanim, uličnim pistama. Neuporedivo slabiji uticaj dolazi s istoka, posebno kada je reč o azijskom kontinentu. Značajne razlike u kulturi, običajima i tradiciji, utiču na to da azijske modne izrečaje, uglavnom posmatramo kao nešto strano i tuđe. Da li se trend menja?

Upravo te razlike navode nas da dublje istražimo zanimljive i oprečne japanske modne trendove: monohromatizam i uniformnost s jedne strane i eksploziju boja, detalja i ukrasa, s druge. Porazgovarajmo o kawaii trendu, poreklom iz Japana, koji godinama unazad pleni svojim šarenilom i osobenošću. Ima li kawaii skriveno značenje za svoje pobornike?

Sedamdesetih godina dvadesetog veka, modernizovan oblik kawaii stila stupa na scenu i izaziva pravi bum među mladima. Sam termin označava kulturu slatkoće u Japanu, a može se odnositi na stil odevanja, način pisanja, kao i dizajniranje proizvoda, tako da izgledaju ljupko, nežno i pomalo detinjasto.

Tipičan primer ikone kawaii kulture je Hello Kitty. Likovi koji se takođe vežu za kawaii, su junaci iz crtanih filmova i manga stripova: Pikachu, Miffy, Hamtaro… Ono što nastavlja da budi znatiželju, jeste pitanje, koliko je kawaii trend zapravo reakcija na strogo, uniformno društvo, u kojem se zazire od isticanja,  a koliko rezultat želje za sopstvenim modnim izražavanjem i pobuna protiv konformizma.

Kawaii stil odevanja karakterišu nežne, pastelne boje, mašne, trake, čipka, karneri, rumeno lice i istaknute oči. Kasnije se razvija i decora, kao nadogradnja postojećeg stila, a podrazumeva dodavanje što više ukrasa, nakita i šnala na inicijalni stil, te i boje postaju smelije i drečavije. Da li je ovaj stil pobuna protiv sivila, protiv mentaliteta mase, protiv strogih pravila i sistema?

Poslednjih godina, u Japanu se pojavljuje mračnija verzija kawaii trenda: yami kawaii. U postojeći stil se implementuju segmenti koji se vezuju za mračne teme: nakit u obliku špriceva, omči za vešanje, žileta, zavoja, natpisi smrt, samoubistvo, ubiti… Manga likovi se pojavljuju sa zavojima na zapešću i ožiljcima od samopovređivanja. Yami kawaii ne isključuje nevinost i slatkoću. Možda baš taj kontrast, između gotovo dečije nežnosti i mračnosti predmeta i tema kojima se stil nadopunjuje, privlači pažnju na detalje.

Da li je ovo još glasniji krik nezadovoljstva, želja da se nešto menja, potreba da se društvo podseti na bol, na marginalizaciju i nedostatak empatije?

Japan je nosilac nezavidne titule zemlje sa skoro najvišom stopom samoubistava na svetu. Pa, ipak, priča o mentalnim bolestima i depresiji je i dalje tabu. Yami kawaii je modni izražaj, ali i odbrambeni mehanizam, za suočavanje s kompleksnim emocijama. U svetu u kome nije prihvaćeno, niti pohvalno govoriti o svom mentalnom zdravlju, pre ili kasnije će se javiti bunt.

Među buntovnicima se istovremeno javlja potreba da postanu glas pobune i želja da budu deo neke veće celine. Žele da osete podršku i snagu grupe. U tome se krije čar svih stilova koji su, kroz istoriju, uspeli da šokiraju, ali i da spoje istomišljenike. Cilj je bunt i nekonformizam. S druge strane, buntovnici, dobrovoljno i s ponosom, nose pažljivo osmišljene uniforme preferirane grupe. Na ovakav slučaj nailazimo kod rokera, metalaca, pankera, emo klinaca…

Yami kawaii direktno upućuje na ozbiljna socijalna pitanja: pitanja prihvatanja mentalne bolesti kao legitimnog stanja, sa dijagnozom i šifrom u zdravstvenom sistemu; stanja koje ne bi smelo da nosi etiketu sramote i otuđenosti. Prostora za ravoj emancipacije ima, dok god postoje nerazjašnjena socijalna pitanja za pojedinca ili grupu. S tim u vezi, koliko god društvo, strogo gledano, bilo razvijeno i funkcionalno, ono može orobiti pojedinca osnovnog prava da obelodani svoju mentalnu bolest i da, bez ustručavanja, zatraži pomoć.

Iza trendova koji na prvi pogled deluju prosto i simpatično, uvek se krije neki stav, poruka, lična preferencija, koju svesno ugrađujemo u sopstveni stil. Yami kawaii  glasno govori o potrebi pojedinca da bude prihvaćen takav kakav je i jasno ističe važnost pristupačnosti neophodne psihološke pomoći. Ozbiljne teme jesu banalizovane do krajnjih granica, ali istovremeno postaju jasne i prihvatljive zajednici. Yami kawaii ume da šokira, ali šok ne nosi uvek samo negativan efekat.

Spoj svetla i tame uvek rađa svetlo, pa i yami kawaii osvetljava škakljiva pitanja i pokreće na razmišljanje, zauzimanje stava i spremnost na promene.